Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom

Kao preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom, njihovo puno i sa drugima ravnopravno učešće u svim sferama života, pristupačnost je jasno garantovana članom 9. Konvencije.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz konvenciju (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009 od 2.06.2009. godine)

Ova Konvencija diskriminaciju po osnovu invaliditeta definiše kao svaku razliku, isključivanje ili ograničenje na osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja (član 2.).

Prema članu 2. Konvencije, “Razumno prilagođavanje” označava neophodno i adekvatno modifikovanje i usklađivanje kojim se ne nameće nesrazmerno, odnosno nepotrebno opterećenje, tamo gde je to u konkretnom slučaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uživaju, odnosno ostvaruju, ravnopravno sa drugima, sva ljudska prava i osnovne slobode. Komitet u svom Opštem komentaru br. 2 objašnjava da je pristupačnost vezana za grupu, a razumno prilagođavanje za pojedinca. Npr, može se desiti da neka osoba ima redak oblik invaliditeta koji nije uzet u obzir prilikom izrade standarda pristupačnosti, te da čak ni njihova primena ne bude dovoljna za osiguravanje pristupa za ta lica. U takvim slučajevima može se primeniti razumno prilagođavanje. Dakle, da istaknemo, čak i uskraćivanje razumnog prilagođavanja predstavlja diskriminatorni akt.

Članom 4. propisano je da države strane ugovornice preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom (tač. b) kao i da preduzmu sve odgovarajuće mere za otklanjanje diskriminacije po osnovu invaliditeta od strane bilo kog lica, organizacije ili privatnog preduzeća (tač. e). Jednakost svih pojedinaca i zabrana diskriminacije potvrđeni su i članom 5. u kom se državama stranama ugovornicama nalaže da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i da preduzmu sve odgovarajuće korake kako bi unapredile jednakost i otklonile diskriminaciju.

Kao preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom, njihovo puno i sa drugima ravnopravno učešće u svim sferama života, pristupačnost je jasno garantovana članom 9. Konvencije. Republika Srbija se obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, obezbedi pristup fizičkom okruženju, prevozu, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene, odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uključuju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnose se, između ostalog, i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.

Pored toga, Republika Srbija se obavezala:

da utvrdi, promoviše i prati primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje stoje na raspolaganju javnosti;

da obezbedi da privatna pravna lica koja pružaju usluge na raspolaganju javnosti, vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom;

da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju;

da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost;

U Opštem komentaru br. 2 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom objašnjeno je da navedene „druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru“ treba, između ostalog, da uključe objekte u kojima se nalaze organi unutrašnjih poslova i pravosuđa, sudovi i zatvori, socijalne institucije, prostori za društvenu interakciju, rekreaciju, kulturne, verske, političke i sportske aktivnosti i trgovinski objekti. „Druge usluge” treba, između ostalog da uključe objekte poštanskih, bankarskih, telekomunikacijskih i usluga informisanja.

Za Udruženje za reviziju pristupačnosti sastavili Slobodan Milošević i Zoran Rahman, advokat

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom

Leave a Reply

Your email address will not be published.